petr hruška


dnevni nespokoji

 

prevela s češkog
tihana hamović

 

 

KAO MOLITVA

 

najednom
nezadrživo znam
i razumem
ja shvatam 
počinjem da rastem
čudovišno da rastem
tu ne mogu ništa
već sam jako velik
ja razumem
ja razumem
narastam
a ti si sve sitniji
sa tobom i tvoj
penušavi dvanaestogodišnji strah
od novih
sasvim nepoznatih mrlja
nađenih na čaršavu
u tanjiru
ispod košulje
molećivo izvrnute
kao molitva

 

RAZVEDENA

 

Nekoliko puta godišnje
rezervna ljubav
glave zabačene
kao kod zubara
dok brusilica pokazuje
žarište bola

Sledećeg dana
uvek se preceni u oglasu

Ali uglavnom je mir
svetački mir
u kome pere
kuva sprema
mora da shvati unutrašnjost radija
i broj trećaka
(četiri manje jedan)
kupuje pegla
popunjava upitnike

A kada predveče popravlja osigurače
i ne sluti
kako joj šrafciger u ruci
tužno pristaje

 

PROSIDBA

 

Sigurnost
ukrašena jeftinom kravatom zadovoljstva

Stasita načela

Zatim ljubav
sa buketom nesrećnih pesama
ispred debelog uda

Prati je vernost
izmršavela klustrofobijom domaće tamnice
Pristojnost
sa izbrijanim pazuhom

A na kraju povorke srce
u novim
pantalonama

SUBOTA

 

Sređujem dnevnu sobu
Ničega nema
Samo laki prelasci u kosmos
Idem do spavaće sobe
Ničega nema
Samo večnost i ništa više
Sređujem ostavu
Ničega
Ničega nema
Stan skockan
Gospode bože

 

NEDELJA

 

Poslepodne pritiska prozore
Vrućina
Tenesi Vilijams

Kuhinja nakon čorbe od paradajza
kao
poslednja
velika
kazna.

Ostaci snošaja.

Pogled na predeo
i izvestan broj
ptica.

 

PONEDELJAK

 

U vinskom podrumu
puno praznine.

Svadbe. Razvodi.
Razlozi sigurni.

Življenje svim sredstvima.

Sami.
Sa svedocima.

 

JEDNU PRAVU TUNU

 

Dajte jednu pravu tunu
da nas prodrma
neprekidni sjaj srebrnaste ribe
tresnute na novinsku hartiju
mrtve novine za ribu
Pravu jednu tunu
koja će nam potrajati neko vreme
pa da ponovo osetimo
promrzle ruke
nad teškim srebrom sveta
preneti je krišom duž
strmih zadnjih zidova
bankarskih ureda
pa zajedno kod kuće razviti novine
predizborne tlapnje umackane ribom
deluju još ljigavije
veliko telo na površi novina
na površi stola
Pravu jednu tunu
dok se ne ustalasaju
isprani volani na domaćoj tišini
i odjednom se prisetimo
šta smo dođavola
ovde hteli

PARTIZANSKI TRG

 

Toliko je čizama na vijetnamskoj pijaci
da čovek biva iznuren
čizama je tu mnogo i za veliki severni grad
previše za celi Vijetnamski rat 
Šta bi se sve moglo srediti
šutnuti i pregaziti
u tolikim čizmama
gde smo već mogli stići
Unaokolo cirkaroški parkići
u kojima se potucaju bande drveća
iza njih aluminijumski sjaj
Dan je veliki
kao oboren jelen
što leži na Partizanskom trgu
Onda noć pokazuje goli
mesec
i vidi se samo na korak ispred sebe
jedan jedini korak
na putu kući
u jeftinim vijetnamskim čizmama

JUTRO

 

Odleću kratkonogi labudovi
laži
ostaju pikavci
cigareta

Na obali velikog mora
razodevene žene
sa otvaračem za konzerve

 

KEZ

 

Njihova nervozna nadanja
spasilački osmesi na naduvavanje
hitra iskustva
i ostali vlažni dlanovi

Dete je u situaciji
nezadrživo večera
pre
nekog novog dana

 

Petr Hruška (1964, Ostrava) objavio je zbirke Dnevni nespokoji (Obývací nepokoje, 1995), Meseci (Měsíce, 1998), Uvek su se zatvarala ta vrata (Vždycky se ty dveře zavíraly, 2002), Auta klize u brodove (Auta vjíždějí do lodí, 2007), Darmata (2012) i objedinjeno izdanje prve tri zbirke dopunjene izborom proznih tekstova, pod nazivom Zeleni džemper (Zelený svetr, 2004).
Završio je studije češkog jezika, književnosti i nauke o književnosti na Univerzitetu u Ostravi. Radi u Institutu za češku književnost Češke akademije nauka i predaje češku književnost na Filozofskom fakultetu u Brnu i Ostravi. Deo je redakcije književnog časopisa Host i saizdavač časopisa Obrnuta strana meseca.
Dobitnik je više značajnih nagrada, među kojima i najvećeg češkog literarnog priznanja Državne nagrade za književnost 2013. godine za zbirku Darmata

.